Može li iz supećelijske oluje da se iznedri sistem komunikacije države s građanima?

Postoje neke stvari koje bez problema možemo i treba da iskopiramo od drugih država, u ovom slučaju, Amerike. Zbog geografskih okolnosti, večno osuđena na vremenske nepogode i katastrofe, jednu stvar je naučila dobro – kako da komunicira vezano za ovakve situacije. 

Konkretno, kada nekoj regiji preti katastrofalan tornado, uragan ili ciklon, sve jedinice se dižu zajedno kao zapeta puška! (Vratićemo se na reč “zajedno”). NWS (National Weather Service) pušta “tornado warning” što podrazumeva automatsku i momentalnu komunikaciju s nadležnim službama. Upozorenje se plasira preko svih sredstava informisanja, što uključuje smernice za evakuaciju, postavljena skloništa i pružanje resursa za hitne situacije. Možete li u toj konstelaciji zamisliti 48osmicu kako se probija kroz prevrnute kontejnere i drveće koje se srušilo po putu?

Nije da se nije znalo za ozbiljnost “superćelijske oluje” koja je prvo pogodila Sloveniju i Hrvatsku. Ni činjenica da je stradalo troje ljudi od drveća koje je palo na njih nije bila dovoljna da se situaciji pristupi temeljno i sinhronizovano u cilju spašavanja građana od potencijalno životno opasne nepogode. Sutra će (verovatno) biti izdato neko saopštenje koje ni izbliza neće popuniti jaz nastao pitanjem:

Zašto građani nisu upozoreni?

Zašto na svakom ekranu nije “iskočilo” upozorenje da se ne sme izlaziti na ulicu u kritičnom intervalu? Zašto nije stopiran gradski saobraćaj, taksi, dostava? Zašto u “malim mozgovima” građana ne postoji broj telefona, sajt, aplikacija gde bi momentalno odlazili da se informišu?

Nećemo se prepustiti zaključku da nadležne službe ne rade svoj posao, jer to jednostavno nije istina.
RHMZ je kao i uvek, izdao hitno upozorenje na vremenske neprilike, prateći u realnom vremenu kretanje nepogode, što je omogućilo upozorenja na naredne lokacije i to sat do dva unapred.
Zvaničnici iz protivgradne zaštite su poručili da je pripremljen optimalan broj protivgradnih raketa.
Sektor za vanredne situacije MUP ima savete za građane kako da postupaju u slučaju vremenskih nepogoda, ali, na sajtu koji je prespavao munjevit razvoj internet tehnologija.
Imamo još broj službe za uzbunjivanje 1985, razne korisne linkove, iz čega proizilazi drugo pitanje:

Zašto građani nemaju zvaničnu odredišnu tačku za informacije ovog tipa?

Pre nekih dvadesetak godina u svesti naših građana postojao je broj 981 za situacije kada vam je potrebna informacija za neke iznenadne situacije i važne vesti (kasnije preinačen u 9811). Danas, kada bukvalno ne postoje granice po pitanju stvaranju i plasiranju sadržaja i komunikacije, nama se dešavaju sajtovi iz vremena kada je Minimaks čitao pitanja gledalaca s pejdžera. Da li stvarno mislite da je u redu da kada posetilac dođe na sajt (verovatno uplašen ili zabrinut), prvo što ugleda je fotografija i ime direktora ustanove? Da li znate da sutradan poslato saopštenje neće biti prihvaćeno ili primećeno? Da li ste svesni da je građanima potreban sajt, aplikacija, chat grupa kao ultimativni izvor informisanja, kada im, recimo, preti “superćelijska oluja”?

Što nas dovodi do akcionog plana

Od nekoliko “korisnih linkova” koje sam posetila tokom istraživanja za ovaj tekst, malo njih se tako ispostavilo. Niti je dopustivo imati sajt iz vremena pre brzog interneta, a još ponajmanje da su na njima bajate vesti, i to u trenutku kada situacija od vas zahteva maksimalan nivo pripravnoosti i ažurnosti.

No, pre bile kakve aktivnosti, najvažnije je odrediti glavnu odrednicu na kojoj se dešava informisanje i komunikacija s građanima. Kao što sam napisala, to može biti sajt, app, chat channel, twitter… (ili sve zajedno), odobreno, tačnije pokrenuto od države Srbije. Potreban je tim koji će da dežura 24/7 i plasira zvanična saopštenja i upozorenja. Potrebna je jaka, multichannel kampanja čiji je krajnji cilj da uđe u svest građana (kao što je svojevremeno broj 981).

No pre svega, potrebno je, ne samo umrežavanje, već kanal sinhronizovanih aktivnosti nadležnih službi. To bi otprilike izgledalo ovako: RHMZ informiše Sektor za vanredne situacije MUP koji dalje komunicira s vojskom, protivgradnom zaštitom i svim potrebnim adresama, te se sve predoči upravitelju ove krovne sinergije. Pod njegovom palicom izlaze saopštenja, upozorenja, saveti za građane i javnost. U dogovoru sa tradicionalnim i online medijima, momentalno se prekida program/protok informacija i kao udarna vest, s prepoznatljivom i uniformisanom grafikom, plasira saopštenje.

Ovo sve nije teško kao projekat, ali zahteva vreme i posvećen pristup. I više nego bila koja kampanja, sijaset saopštenja i naručenih tekstova, jalovih konferencija i sednica, može povećati poverenje građana u državne insitucije.